uspeli ste da napišete odličan članak/analizu, a da uopšte, nijednom rečju, ne spomenete ni srpskog TATU (Imperatora), a Bogme... ni MAMU (Dedu), tj. Predsednika i Premijera ove Vlasti.
Iskreno, niste spomenuli NIKOGA živog konkretno, plus, dali ste neka vrlo zanimljiva REŠENjA za postojeće probleme, a to je već daleko iznad onoga što je ikada ponudila postojeća Vlast Srbije!
Imate moje najdublje poštovanje za to.
Hristos Voskrese!
Preporuke:
0
0
2
ponedeljak, 05 april 2010 15:19
Nenad
Mislim da je ključ povećanja srpskog izvoza u razvijanju poljopoprivrede. Ali ne preko izvoza osnovnih poljoprirednih kultura(kako je sada slučaj što i autor navodi govoreci o nepovoljnoj strukturi izvoza)nego preko prehrabrene industrije koja će se na tu poljoprivredu osloniti. Priče o FIAT i slične investicije(bajke) mogu da smanje prekomerni uvoz, ali nikako da povećaju izvoz.
Preporuke:
0
0
3
ponedeljak, 05 april 2010 21:41
Dejan
Nema vajde od ovih uvijenih analiza, dok mi pišemo, oni hoće da prodaju i Telekom!Pitanje za sve, hoćemo li im i to dozvoliti?
Preporuke:
0
0
4
utorak, 06 april 2010 01:46
lakon
Sve navedeno "oni" znaju.Ali "oni" nisu tu gde jesu da bi resavali,nego su tu da izvrsavaju.Neodgovorno bi bilo dozvoliti "im" da sa 40% akcija TELEKOMA plate sebi jos jedan baj-pas.
Preporuke:
0
0
5
utorak, 06 april 2010 16:49
thinking maize
A Nenade, sećate li se kako je Vlahović, kao tadašnji ministar za privredu i privatizaciju, 2001 objašnjavao zašto srpsku firmu "Frikom" kupuje hrvatski "Agrocor", a ne npr. Miškovićeva "Delta", kao, ajde da kažem, srpska firma?! Na kraju se sve svede, da je "Agrocor" dobio garanciju hrvatske države, pa je mogao da podigne evropski kredit, dok tu istu garanciju srpska država nije dala
"Delti", zbog (citat!) "lošeg knjigovodstva"!? A takvih je slučajeva bilo još! Tako, fond "Salford" kupi cvet srpskih mlekara, "Agrocor" pazari
"Dijamant" i još par PIK-ova u graničnom području Šida (sic!), Grci kupiše šećeranu u Crvenki, Kole
prodade "svoje" šećerane Nemcima, već pod Slobom prodate hladnjače za maline i druge lako kvarljive poljoprivredne proizvode itd., itsl. Da ne govorimo o latifundijama Miškovića, braće Nicović i Matijevića! Toliko o "srpskoj prehranbenoj industriji" i srpskoj "razvojnoj šansi"! I da ne govorim o delom bombardovanjem, a delom iznuđenim bankrotima uništenom domaćom industrijom veštačkog đubriva i pesticida, a o mreži privatizovanih zemljoradničkih zadruga da ne govorimo! Sve to
"blagosloveno" od onog Trnavčevića i moje BIVŠE "vesele" koleginice Ivane Dulić! kao što vidite, "braća" BAŠ TEMELjNO RADE SVOJ "POSAO"!
Žap mi što to moram da kažem u ove dane Vaskrsa i vaskršnjeg pomirenja, ali ta "GOSPODA" razumeju samo jedan jezik: Kako su došli, TAKO I TREBA DA ODU!
Preporuke:
0
0
6
utorak, 06 april 2010 21:48
Petrushin
Srbija mora da napravi desetogodisnji plan: u koje grane ce da ulaze, jer drzava od 7 miliona i sve starijim stanovnistvom ne moze da razvija sve grane...
Po meni treba posvetiti posebnu paznju sledecim:
1. Energetika
2. Informatika
3. Organska poljoprivreda i stocarstvo
4. Mala i srednja manufakturna preduzeca
5. Auto industrija na eliektricni pogon (srbija jedna od SVEGA 5-6 zemalja u svijetu koja ima sirovine za proizvodnju elektricnih baterija. Napomene radi, Kina je uslovila sve proizvodjace koji zele njihovu rudu za baterije, da moraju proizvodnju elektricnih automobila da premeste u Kinu.
Jos nesto, sto treba imati u vidu: ove niske interesne stope ce neminovno uskoro da pocnu da rastu, a sa njima i dug Srbije prema inostranstvu.
Uzmite sami, pa izracunajte: koliki ce biti udio kamata na otplatu glavnice duga, ako one porastu za 1% ili 2% u narednih par godina - ako ne i ranije, jer ce stimulativne mjere (quantitative easing) ove godine biti sve zamrznute.*
Koliki onda Srbija treba da ima pribredni rast ako kamate probiju 10% BDP-a?
Manja kolicina novca na trzistu, nemonovno izaziva vece kamate, narocito kod zemalja, ciji je kreditni rejting ispod investicionog (BBB).
Zato CB Srbije mora pod hitno da stimullise stednju domaceg stanovnistva i da se oslanja sto vise na takav kapital, umjesto sve skupljeg inostranog.
Ukoliko Srbija bude imala jasan i detaljan razvojni desetogodisnji plan, kojeg bi se pridrzavala i svesrdno podrzavala - uz vec nisku cijenu rada - kapital nemonovno mora da dodje u Srbiju, uzmemo li u obzir da smo nadomak jednog velikog trzista (EU) i najbolji most sa Rusijom, Kinom i donekle malom Azijom.
Naravno, bez podizanja obrazovanosti stanovnistva nema ozbiljnijeg privrednog rasta.
SRBIJO, PROBUDI SE!
----------------
*Global Imbalances and the Collapse of Globalised Finance - Anton Brender and Florence Pisani, CEPS, 2010
.jpg)
uspeli ste da napišete odličan članak/analizu, a da uopšte, nijednom rečju, ne spomenete ni srpskog TATU (Imperatora), a Bogme... ni MAMU (Dedu), tj. Predsednika i Premijera ove Vlasti.
Iskreno, niste spomenuli NIKOGA živog konkretno, plus, dali ste neka vrlo zanimljiva REŠENjA za postojeće probleme, a to je već daleko iznad onoga što je ikada ponudila postojeća Vlast Srbije!
Imate moje najdublje poštovanje za to.
Hristos Voskrese!
"Delti", zbog (citat!) "lošeg knjigovodstva"!? A takvih je slučajeva bilo još! Tako, fond "Salford" kupi cvet srpskih mlekara, "Agrocor" pazari
"Dijamant" i još par PIK-ova u graničnom području Šida (sic!), Grci kupiše šećeranu u Crvenki, Kole
prodade "svoje" šećerane Nemcima, već pod Slobom prodate hladnjače za maline i druge lako kvarljive poljoprivredne proizvode itd., itsl. Da ne govorimo o latifundijama Miškovića, braće Nicović i Matijevića! Toliko o "srpskoj prehranbenoj industriji" i srpskoj "razvojnoj šansi"! I da ne govorim o delom bombardovanjem, a delom iznuđenim bankrotima uništenom domaćom industrijom veštačkog đubriva i pesticida, a o mreži privatizovanih zemljoradničkih zadruga da ne govorimo! Sve to
"blagosloveno" od onog Trnavčevića i moje BIVŠE "vesele" koleginice Ivane Dulić! kao što vidite, "braća" BAŠ TEMELjNO RADE SVOJ "POSAO"!
Žap mi što to moram da kažem u ove dane Vaskrsa i vaskršnjeg pomirenja, ali ta "GOSPODA" razumeju samo jedan jezik: Kako su došli, TAKO I TREBA DA ODU!
Po meni treba posvetiti posebnu paznju sledecim:
1. Energetika
2. Informatika
3. Organska poljoprivreda i stocarstvo
4. Mala i srednja manufakturna preduzeca
5. Auto industrija na eliektricni pogon (srbija jedna od SVEGA 5-6 zemalja u svijetu koja ima sirovine za proizvodnju elektricnih baterija. Napomene radi, Kina je uslovila sve proizvodjace koji zele njihovu rudu za baterije, da moraju proizvodnju elektricnih automobila da premeste u Kinu.
6. Seoski i niche turizam (planinarenje, biciklizam, golf, kajakin, splavarenje, zdrava hrana...)
7. Gradjevinarstvo
Srbija, da bi bila na "nultoj stopi rasta", mora da se razvija uporedo kao i njena otplata spoljnih dugova: 8-10% godisnje:
duga prema BDP 6,60 (2008) 6,72 (2009)*
Zastrasujuce, dokle su vas doveli 'srpski' tajkuni i "uvozni lobi"...
DRAGI LJUDI, NE MOZE SE NATRAG!
--------
*Spoljni dug i stepen spoljne zaduženosti Srbije
Mlađen Kovačević
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/spoljni-dug-i-stepen-spoljne-zaduzenosti-srbije.html
Uzmite sami, pa izracunajte: koliki ce biti udio kamata na otplatu glavnice duga, ako one porastu za 1% ili 2% u narednih par godina - ako ne i ranije, jer ce stimulativne mjere (quantitative easing) ove godine biti sve zamrznute.*
Koliki onda Srbija treba da ima pribredni rast ako kamate probiju 10% BDP-a?
Manja kolicina novca na trzistu, nemonovno izaziva vece kamate, narocito kod zemalja, ciji je kreditni rejting ispod investicionog (BBB).
Zato CB Srbije mora pod hitno da stimullise stednju domaceg stanovnistva i da se oslanja sto vise na takav kapital, umjesto sve skupljeg inostranog.
Ukoliko Srbija bude imala jasan i detaljan razvojni desetogodisnji plan, kojeg bi se pridrzavala i svesrdno podrzavala - uz vec nisku cijenu rada - kapital nemonovno mora da dodje u Srbiju, uzmemo li u obzir da smo nadomak jednog velikog trzista (EU) i najbolji most sa Rusijom, Kinom i donekle malom Azijom.
Naravno, bez podizanja obrazovanosti stanovnistva nema ozbiljnijeg privrednog rasta.
SRBIJO, PROBUDI SE!
----------------
*Global Imbalances and the Collapse of Globalised Finance - Anton Brender and Florence Pisani, CEPS, 2010
www.ceps.eu/ceps/download/2923